Kako (ne)voleti Murakamija

Neki pisci su kao droga -jednostavno se navučete i vozite do kraja. Samo što, u slučaju da birate pametne knjige, na kraju nije kraj, već pitanje, zarez, jedno "hm", jedno "možda", jedno "da" i na kraju shvatite da je vaš pogled na svet dobio još jednu nijansu. Pravilo je da takve knjige uvek pronađu vas - da ste ih pročitali ranije bilo bi prerano a da su vam šaka došle kasnije bilo bi to kao naknadna pamet - mudro ali nekorisno.

Kakve veze sa svim narečenim ima Murakami i zašto su njegove knjige mudrolija svoje vrste, pod uslovom da u svakoj dubokoj emociji ne prepoznajete patetični impuls a u svakoj retrospektivi ranih jada samo bedno kupovanje sentimentalnih  gubitnika među čitaocima? Odgovor bi ukratko glasio ovako - ne mora svaki savremeni roman da bude prevashodno intelektualna igrarija (mada igranje emocijama i te kako može biti intelektualno) i ne mora svaka dobra knjiga da vam za doručak, ručak i večeru ponudi priču da je ovaj svet pokvareno i otuđeno mesto i da, je logično, sva magija suptilnih i drhtavih ljudskih kontakata ostala u romanima ruskih klasika, i eventualno, u delima nastalim pre postmodernizma. Ima toga i danas, i u ozbiljnoj književnosti (zar je ljudsku dušu uopšte moguće pretresti u nemuštim delima?), pod uslovom da birate bez kvazintelektualnog garda.

Ono što je zajedničko svim Murakamijevim knjigama koje odavno same sebe reklamiraju (šuškalo se da pisca vide i kao Nobelovca) jeste sklonost da bez cinizma i ograde govori o ljudskoj patnji i iskušenjima, da bez malograđanskog zazora od otvaranja i provincijalnog straha od iskrenosti, pred čitaoca dovede likove koji misle, tuguju i plaču, sa suzama i bez njih. Murakamijevi junaci sebi postavljaju večna životna pitanja - kako pronaći svoj put kad okolnosti navijaju na drugu stranu, kako se boriti sa sopstvenim strahovima, kako se boriti sa tužnim osećanjima koja preplavljuju, koliko su nam bliski oni najbliži- rodbina, prijatelji, koliko smo mi poznati sami sebi. U gotovo svim njegovim knjigama čitalac kao glavni ili jednu od paralelnih radnji prati ljubavnu priču između nesavršenih i pomalo ekscentričnih likova (bira ih među studentima, oženjenim ljudima, onima koji su skloni umetnosti...) koji podvlače crtu, koji pred nama brljaju, popravljaju, malo dobijaju a više gube.

I kad pokuša da između sebe i sveta koji prikazuje uspostavi širu liniju objektivnosti i bezinteresnog posmatranja, kao što to čini u kratkom romanu "Kad padne noć", poslednjoj knjizi prevedenoj na srpski, Murakami nema hladan ton. Ispod hronološkog praćena paralelnih ljudskih priča u samo jednoj tokijskoj noći (u kojoj postoji i uspavana manekenka, i pretučena prostitutka,  i studentkinja rastrgnuta između želja, griže savesti i kompleksa, i ekscentrični mladi muzičar koji neznanki priča životnu priču, i kompjuterski stručnjak sa mračnom stranom) probija humani ton i pokušaj da se shvate različite ljudske sudbine. Murakami je majstor da onog drugog prikaže bez zazora , da o ljudima sa margine, bila one seksualna (kao u romanu "Sputnik ljubav"), socijalna  ili kriminalna ("Kad padne noć") ili margina duševnih poremećaja ("Norveška šuma", "Južno od granice, zapadno od sunca") progovori ne gledajući u njima fenomen već ljudska bića koja pripadaju ovom svetu koliko i svi mi "normalni".

Posebnu dimenziju  svim  romanima ovoga literarnog maga daje mistika, dozirana u većim ili manjim količinama, ali uvek sasvim  dovoljna da stvori efekat relativnosti i odškrine vrata  pitanju: je li sve ovo bilo zbilja ili su junaci, kao i mi, samo odsanjali jedan san nižući svoje misli i priželjkujući dela?  

Ono što vam ozbiljno može zasmetati i što se  može navesti kao velika mana gotovi svih knjiga ovog japanskog autora, jesu prebrzi finiši. Očekujete da priča još malo teče, ali autor reši da napravi nagli zaokret i pomalo navrat-nanos stavi tačku.

Jeste mana ali kad prethodno progutate rečenice sa kojih prosto lete necenzurisani sentimenti  i kad se detinjasto identifikujete sa ljudima koji umesto moći jure ideale, shvatite da progutati poneki nedostak i nije tako krupna stvar.