Watchmen

Za nekoga ko se smatra velikim fanom TV-serije Lost, a opet čeka finale pete sezone pre nego što će je pogledati, mogu se smatrati strpljivim čovekom. Ipak, ta vrlina nije me omela da Watchmen pogledam neposredno po njegovoj premijeri, naravno na bioskopskoj kopiji. Za blokbaster tog tipa trebalo bi da mi je barem «loš» snimak umanjio uživanje, međutim, da odmah otkrijem – nije! Film je savršen.

Watchmen, najznačajnije delo najznačajnijeg strip-scenariste ikad, priča je je o penzionisanoj grupi retro-superheroja koji – nakon što su im sve prvobitne ideje, koje su ih i okupile, otišle u kurac, a velikim delom i pod pritiskom vlade – reše da helanke i kukuljice okače o klin. Nakon ubistva jednog od njih, Komedijaša, i pod pretnjom nuklearnog rata, rasturena banda se bojažljivo, delom i nesvesno, ponovo okuplja. Ne zaboravimo Roršaha, koji je rekao svoje «Nikada!» i, zapravo, nikad nije ni prestao sa borbom protiv kriminala.

Komedijaševa smrt nije kraj. Jednom za drugim, neko smešta penzionisanim superherojima: Roršaha strpa u zatvor gde ga čekaju svi oni koje je on prethodno smestio iza rešetaka; Dr. Menhetn, pod optužbom da je svojim radioaktivnim telom prouzrokovao karcinom bliskim ljudima, svojevoljno se povlači na Mars. Ali, zašto? Zašto sad? Nakon svih tih godina, kad gotovo da su svi zaboravili dane slave maskiranih osvetnika.

Watchmen (strip), ispripovedan je maestralno: nizom paralelnih tokova, priča u pričama, stripova u stripovima, odlomaka iz novina, dnevnika, proznih tekstova, sa lažnima reklamama, biografijama... Briga o detaljima dovedena je do vrhunca. Mur je uspeo sve: da ispriča uzbudljivu priču (čija kičma je noar), kritikuje politiku, izvrši dekonstrukciju superheroja, da omaž palp junacima novinskog stripa, iznese viziju alternativne stvarnosti, ugradi čak i melodramske elemente, postvjetnamsku depresiju.... Prenese svoju pesimističku viziju autodestruktivne sudbine ljudske vrste.

Nimalo lak zadatak za ekranizaciju? Pa i nije. Prava za film odavno su bila otkupljena a od režiserske stolice odustao je niz faca (među kojima i Teri Gilijam). Lično sam bio uz pesimiste koji su verovali da film nikad neće biti snimljen, a da je tako verovatno i bolje.

Rulet se zaustavio na Zeku Snajderu, režiseru rimejka kultnog Romerovog zombi filma Dawn of the Dead. Zek nam je potom isporučio i 300, palpičnu viziju bitke kod Termopilskog klanca (po stripu Frenka Milera). Koliko god mnogi pljuvali pomenuti film, zaboravljaju da ni sam strip nije baš Milerova «lična karta» (meni je čak film i bolji) i da je lovljenje faktografskih grešaka i nelogičnosti u tako ličnoj i palp obradi – besmisleno.

Međutim, to što Snajderu retko ko da je osporio je vizuelni identitet koji se može meriti sa masterpisom kakav je Heroj: breathtaking scene, sa obiljem matriksovskih usporenih snimaka (od kojih, opet, neki šize; a Snajder hoće da se sve vidi.), ili momenata kad se slika u potpunosti zamrzne... da bi krenula dalje.

Još otkad je Snajder umešao prste u realizaciju filma, bilo je jasno da će se držati plota (kao pijan plota) i da će što je manje moguće odstupati od predloška. Gledao sam intervju u kom se, gotovo suznih očiju, pravdao zašto i strip u stripu (film u filmu?) o Crnom jedrenjaku, ne može da uglavi u film od dva i po sata.

Ne mari. Snajder je zadržao sve što je bitno (gotovo da je sve zadržao!!!), blago izmenio kraj (ali ne i smisao) i isporučio nam film koji će se iznova i iznova gledati.

Paralela sa Lost, na  početku teksta, nije bila tek nasumična: Lindelof (jedan od tvoraca i scenarista Losta koji se mini-serijalom Ultimate Wolverine Vs. Hulk i u stripu dokazao kao talentovani scenarista) veliki je fan Alana Mura pa je i seriju postavio na temeljima Watchmena: brojni fleš-bekovi, pripovedanje napred-nazad, briga o detaljima, slojevitost, višeznačnost...

Opet, Lost je, zasigurno, znatno pitkiji od Watchmena i tu leži jedina moja briga: koliko će se ovaj film dopasti ljudima koji sa stripom (i samom estetikom) nisu upoznati? Da li će razumeti (imati strpljenja) da isprate sva ta brojna sečenja narativa. Da li će zadržati nit? Ne znam, nisam objektivan.

Alan Mur će, naravno, kukati kako su mu i ovaj strip uništili – ali, po prvi put, za to nema razloga. Ja? Odoh da repriziram film, dok se ne pojavi neka bolja kopija ili ne stigne i do naših bioskopa.