Niška čajanka

Marko Stojanović
Kojom rukom rađe treseš nos?
Ja uglavnom levom, iako sam
dešnjak… Šta misliš, da li to ima
veze s karakterom osobe?
…AH TAJ BRAZIL,         

Ne volim čaj, al’ nije ni čudo - kroz čitavo detinjstvo ostao mi je povezan sa pojmom bolesti, svim onim danima ispunjenim horskim plakanjem dece ispred injekcionog odeljenja Dečijeg dispanzera i svim onim noćima ispunjenim svirkom raštimovanog orkestra u mojim grudima. Poslednju priliku da promenim mišljenje imao sam tokom studija Anglistike, ali mi je čaj u pet i tada nekako ostao stran…
Nisam ljubitelj alternative u stripu, al’ to se nekako dalo i očekivati - odrastao sam, u svakom smislu te reči, na glavnom toku. Čitao sam mejnstrim, crtao ga i pisao, a bogme i živeo dugi niz godina. Alternativa mi stoga nikada nije bila bliska, ali ni mrska, sve dok sredinom devedesetih nije počela da i iz frižidera izlazi, da ni ne pominjem militantno forsiranje iste kao jedinog ispravnog od strane pojedinih njenih eksponenata… Tako da sam razvio skoro pa alergijsku rekaciju. Kad sam imao poslednju priliku da promenim mišljenje o alternativi, davno sam zaboravio, ali sam prilično siguran da je bila vezana za lik i delo Dušana Cvetkovića…

Hajde, neću reći da ne volim strip grupe, ali da sam podozriv prema njima, jesam. Iako je mnogo toga dobrog proizašlo iz skupina pod nazivima Novi Kvadrat, Beogradski krug 2, Tuš grupa, Bauhaus 7 ili grupe Gral mojih Leskovčana, činjenica je da su takve zajednice najčešće kratkog daha, kao i to da gotovo uvek funkcionišu na principu voza - puno vagona, ali samo jedna lokomotiva koja vuče… Poslednju priliku da promenim mišljenje o strip grupama imao sam prilikom pohađanja Leskovačke škole stripa, ali sam, videvši kako stvari funkcionišu iz prve ruke, samo učvrstio nepoverljivost prema terminu “strip grupa.”

I kako onda ozbiljno shvatiti moju sledeću rečenicu, onu u kojoj pričam o tome kako volim strip grupu “Čaj…Odličan” koja se bavi alternativnim stripom? Vrlo teško, barem dok se ne zaviri u izdanje “PRVI DESETOGODIŠNJI art BOOK ČAJ…ODLIČAN”.

O knjizi se ne sudi prema njenim koricima (jer ko, budimo iskreni, danas uopšte veruje onome što piše na pakovanju?), ali sam naslov ove svojevrsne monografije može sasvim lako da otkrije zašto su u slučaju grupe “Čaj…Odličan” moje bojazni vezane za strip grupe otišle pravo kroz prozor. Ova konkretna strip grupa, naime, ne samo da poput mnogih svojih prethodnika nije kratkog daha, ona je čak napunila deset godina postojanja. Što je, barem prema mojim saznanjima, čini jednom od najdugovečnijih, ako ne i najdugovečnijom grupom strip autora u istoriji ovih prostora!  

Letimičan pogled na samo štivo pokazaće vam da je ova publikacija bogata najrazličitijim pristupima, oluja u boci raznovrsnih crtačkih stilova i grafičkih rešenja. Prvo pravo čitanje materijala nateraće vas da pomislite da momci nisu pretenciozni (što je dobra stvar), ali i da nemaju velike ambicije (što, složićemo se, baš i nije). Samo vam pažljivo iščitavanje antologije može doneti pravi uvid u prirodu materijala, ali i ljudi koji su ga stvorili - istina je da sebe ne shvataju ozbiljno (što ne mora da bude loša stvar), ali zato vas, svoje čitaoce, shvataju sasvim ozbiljno (što je i te kako dobra stvar). Naknadna kontemplacija, a možete se kladiti da će je biti, otkriće vam da je ključni element u ovoj jednačini zbirka najnepredvidljivijih ideja koju ćete naći u domaćem stripu danas, vizuelno krajnje efektno realizovanih te uredno složenih na jedno mesto… I tada će vam možda biti jasno isto što i meni, a to je da takve ideje ne bi mogle da ostanu na površini u matici glavnog toka, da je jedini pristup koji u ovom slučaju donosi ploda (i to kakvog) upravo underground… Razoružan sam, u slučaju ove skupine strip stvaralaca i antologije njihovih ostvarenja, alternativa stvarno nema alternativu!

“Čaj…Odličan”, uostalom, već dugo nije strip grupa posvećena alternativnom stripu, on je odavno prerastao u jedan sasvim legitiman fenomen stripa ne samo juga Srbije, već i šire. Osim što s ponosom predstavlja jedino uporište alternativnog stripa južno od Kragujevca, “Čaj…Odličan” je svojim fanzinima, katalozima, te organizacijom najraznovrsnijih konkursa, izložbi, predavanja i radionica zaslužan za ogroman deo dešavanja u gradu na Nišavi vezanih za devetu umetnost, a svojom aktivnošću ostavio je traga u čitavom regionu… Nemam dakle, šta da zamerim članovima grupe, ali zato mogu da prepoznam, pozdravim i podržim entuzijazam i istrajnost usred vremena i prostora sasvim nenaklonjenom kako prvom tako i drugom…     

…Čak iako to podrazumeva promenu mojih najkorenitijih predrasuda, onih o čaju kao napitku. Zvuči teže neko što zaista jeste - izreka kaže da je lako na dobro se navići, a tekućina koju nam Nišlije na čelu s Dušanom Cvetkovićem s takvom ljubavlju i energijom spremaju već deset godina nije samo dobra, ona je, upravo kao što kaže na pakovanju, odlična…