Multimedijski superheroji: Denis napast

utorak, 28 septembar 2010 14:29

Napisao Dejan

0 Comments

Multimedijski superheroji: Denis napast

PETOGODIŠNJAK OD ŠEZDESET GODINA

Piše: Dejan Dabić

Strip „Denis napast“ pojavio se prvi put 12.marta 1951.godine u šesnaest američkih listova. Autor Henri-Henk (King) Kečam imao je otprilike isto onoliko godina koliko i njegov najpoznatiji junak, kada je u detinjstvu poželeo da postane crtač stripova. Zato nije neobično što je odmah nakon prve godine studija napustio Univerzitet u Vašingtonu i 1938. godine našao uhlebljenje kao animator, najpre kod Voltera Lanca („Pera detlić“), a kasnije i kod Volta Diznija. Radio je na stripovima o Pinokiju, Bambiju i Patku Dači, a tokom Drugog svetskog rata u američkoj mornarici crtao je motive za mornaričke postere i materijal za obuku. Legenda kaže da je Kečam inspiraciju za lik Denisa Mičela, vragolastog petogodišnjaka koji do ludila dovodi svog komšiju Džordža Vilsona, dobio kada je njegova žena jednog dana upala u studio u kome je radio. „Tvoj sin je prava napast“, rekla je tada gospođa Kečam besna zbog nereda koji je njihov petogodišnji sin napravio u svojoj sobi, a Henku je tog trenutka sinula ideja i rođen je multimedijalni junak sa skoro šezdesetogodišnjom karijerom, kako u stripovima i knjigama, tako i u animiranim i igranim filmovima, televizijskim serijama, mjuziklima... Do sredine osamdesetih Henk Kečam je sam crtao strip o Denisu, da bi desetak godina nakon toga nastavio da nadgleda rad svojih naslednika Markusa Hamiltona i Ronalda Ferdinanda -  i tako sve do 2001. godine (iste godine kada je njegov najpoznatiji junak napunio pedeset godina, Henk Kečam je umro u osamdeset drugoj godini).

Strip o Denisu i njegovim avanturama u jednom američkom predgrađu izašao je do sada u preko hiljadu listova, u pedesetak zemalja, na dvadesetak jezika. Denis se druži sa Džoijem, Margaretom, ima psa Rafa, zagorčava život poštaru u penziji, komšiji Vilsonu (ali treba naglasiti da Denis nije „zloća“ i da su njegovi nestašluci simpatični), čija ga supruga Marta obožava, jer Vilsonovi nemaju svoju decu. Uz Denisove avanture koje su nepredvidive i čiji se ishod najčešće ne može kontrolisati, a u koje on upada zahvaljujući dečjoj radoznalosti i neobuzdanoj energiji, mnogo saznajemo ne samo o dečjem svetu, već i o tome kako svet odraslih doživljavaju deca. Henk Kečam bio je u pravu kada je jednom, u šali, rekao: “Svuda na Zemljinoj kugli, četvorogodišnjaci i petogodišnjaci uvek će biti isti. Uvek su u periodu kada su preveliki za igračke i premali za školu, a ne možete ih tući, niti staviti u zatvor“.

Prvi dugometražni igrani film, nakon čitavog niza animiranih filmova i serija, snimljen je 1993. godine - „Denis napast“ (Dennis the Menace), reditelja Nika Kesla. Denisa je tumačio Mejson Gembl (Mason Gamble), ali ono po čemu je ostao zapamćen ovaj film je briljantna kreacija Voltera Mataua kao komšije Vilsona, s jedne strane zato što je ispoštovao autentičnost lika iz stripovskog originala, a s druge što je Vilsonu udahnuo deo svoje neponovljive glumačke personalnosti, naročito u komičnim scenama (ali je dramski karakter došao do izražaja i u sceni Denisovog nestanka, kada Vilson oseća grižu savesti).

Asocijacija na lik slavnog strip-junaka Denisa je i nezaboravna strip-revija koja je u našoj zemlji izlazila svake srede od 1976. godine i u kojoj su objavljeni mnogi manje ili više poznati stripovi („Fantom“, „Talični Tom“, „Zvezdane staze“,„Čelična kandža“).