A Joyful Noise

ponedeljak, 22 oktobar 2012 17:18

0 Comments

GOSSIP – A JOYFUL NOISE (Columbia, 2012)
„ABBA XXI VEKA"

Britanska pop grupa Gossip nastavlja sa objavljivanjem kvalitetnih albuma. Album „A joyful noise", čije ime prevedeno sa engleskog kaže „buka za uživanje", definitivno se ne može porediti sa bukom, ali se u njemu itekako može uživati.

Kada su izdali debi album 2000. godine, Gossip su bili rok bend. Indi i garažni rok, da budemo precizniji, ali vremenom se pravac menjao sve više ka pop, disko i fank muzici. Dvanaest godina kasnije stigao je „A joyful noise" kojim su duboko zagazili u disko i sint-pop vode.

Saradnja sa Rikom Rubinom na prethodnom disku kako se čini bila je jednokratna, i za novu ploču bend je angažovao iskusnog Brajana Higinsa. Higins, poznat po radu sa Madonom, Girls Aloud, Cher, Kylie Minogue, Pet Shop Boys i drugim zvezdama, bio je prava osoba koja će bend potpuno utopiti u disko zvuk. Iako obiluje sintisajzerom i semplovima, bend i dalje ima pristojne rok/fank gitare, doduše nešto pritajenije, ali nisu zanemarljive. Uostalom, njihov koncert na ovogodišnjem EXIT festivalu pokazao je da i nove pesme imaju određenu dozu rokenrola. Zanimljivo je da bend svoje žanrovske tranzicije uvodi tako postepeno da se i na prvo slušanje novih pesma stiče utisak kao da ih slušate već godinama, i prepoznajete ga kao Gossip klasik.
Pretežno namenjen za igranje svojim veselim i ritmičnim zvukom, „A joyful noise" presecaju balade. Nagli izlivi emocija možda se mogu objasniti time što je tokom snimanja pevačica Beth Ditto ostala bez oca. Dok pesme poput „Melody emergency", „Get a job", „Move in the right direction" i „I won't play" dižu tempo disku, sa druge strane ga u ravnotežu vraćaju „Perfect world", „Casualties of War" i „Into the wild".

Trio je odradio odličan posao i zaštitno lice benda Beth Ditto sve više zaslužuje status prave pop ikone. Što svojim glasom, što svojim smislom da na pravi način ostvari komunikaciju sa publikom. Ako se treba pronaći slaba karika albumu, onda će to biti tekstovi pesama koji povremeno deluju slabi. Možda „A joyful noise" nije njihov najbolji album, ali je rame uz rame sa prethodnikom „Music for men" iz 2009. godine.