Indigo deca

ponedeljak, 22 oktobar 2012 13:17

0 Comments

Kada sam video reklamu za slobodan download ovog izdanja na sajtu ovog našeg MTV-ja mislio sam da se radi o nekakvom rege bendu pa sam ga u prvi mah iskulirao. Međutim koliko sam debelo omašio sa procenom shvatio sam samo par dana kasnije kada sam pročitao da bend čine Dejan Cvetojević (pevač Doghouse-a), Dušan Jovanović (basista Blankfile-a) i Petar Petrašković (bubnjar Tea Break-a). Kako kažu ove voditeljke što kenjaju o modi, "to je onda apsolutni must have ove sezone".

Zanimljivo je da ovaj bend ne zvuči kao nijedan matični bend njegovih članova iako stilski takođe pripada punk rock-u. Prva i najuočljivija razlika su tekstovi na srpskom. A druga stvar je određena melanholična crta koju nose refreni i muzika. Takvom ambijentu dosta doprinosi i sasvim dobro osmišljena produkcija. Ako bi već trebalo da ih uporedim sa nečim onda bi to bio niški Stereolimit. Nema na ovom izdanju ničeg što do sada niste čuli, ničeg revolucionarnog. Zašto je onda toliko dobar? Njegov kvalitet leži baš u toj nepretencioznosti i skromnosti sa kojom se pojavio. Sa druge strane ovo izdanje unosi potrebnu svežinu na srpsku punk rock scenu (sa tekstovima po naški) u kojoj već dugi niz godina Miki i njegovi Six Pack i Čovek Bez Sluha dominiraju, doduše zasluženo. Na albumu "Indigo deca" pronaći ćete pregršt melodičnih refrena koji će vam se kolutati po glavi a ne spadaju u "šalala" kategoriju. Tekstualno on se bavi svakodnevnim temama u kojima se svako od nas može pronaći. Možda će vam u početku biti teško da pohvatate početak i kraj stiha zato što su ponegde nekako čudno prelomljeni kroz strofe. Album otvara dinamična "Razlog kuda" svojom kotrljajućom bas deonicom. Nakon nje bend se povlači u nešto laganije aranžmane. Za numeru "Trenutak jasnoće" snimljen je spot i ova pesma odlično predstavlja celo izdanje tj. sklop emocija i energije koji on predstavlja. Plus ima genijalno nadovezivanje druge strofe na refren. Iako veći deo album vuče u neko čudno setno raspoloženje ipak ne ostavlja gorak ukus u ustima, velikim delom zahvaljujući optimizmu poslednje "Reci im".

Viseći Vrtovi Vavilona su ozbiljan bend, tu nema sumnje. Dovoljno je poslušati ovaj album. Ne smemo smetnuti sa uma da su ovo sve iskusni muzičari kojima ne treba usviravanje, tehničko sazrevanje ili šta već. Ukoliko ova skupina opstane od nje možemo očekivati jako dobre stvari. Do tada se preslikavajte sa "Indigo decom".