Not Your Kind of People

ponedeljak, 22 oktobar 2012 13:15

0 Comments

Širli Menson, Buč Vig, Djuk Erikson i Stiv Marker obradovali su pre dve godine fanove širom sveta vešću o reformaciji benda Garbage. Ponovo okupljeni post grandž tim snimio je i prvi album posle pauze od sedam godina nazvan „Not your kind of people".

Album kreće sa „Automatic systematic habit", fensi elektro pop pesmom od koje zastrašuje pomisao da Garbage može ovako užasno da zvuči. Odmah kroz glavu prolazi misao – 'želim li da nastavim sa slušanjem?'. Bez oklevanja treba pritisnuti „next" dugme jer sledi prava poslastica. Kao što i kaže sledeća pesma „to je veliki svetli svet", pa treba hrabro i optimistično zakoračiti dublje u album i teško da će biti većih razočarenja. Moćno i pozitivno Garbage sa „Big bright world" slušaoce vodi dalje ka prvom singlu posle više godina – „Blood For Poppies " koji upečatljivim gitarskim rifom i blagim rep vokalom Širli Menson odlično odslikava kreativni korak napred koji je bend napravio u svojom muzici. Izbeći monotoniju, a ostati dosledan i pritom zaraditi je imperativ svakom bendu, a izgleda da je Garbageu to i pošlo za rukom. Već sa „Control" se nazire ona klasična opijajuća melanholičnost po kojoj je grupa poznata. Jedina zamerka je sada već kliše stih „uvek je najmračnije pred zoru" (It's always darkest before the dawn). Naslovna pesma smiruje tempo, čak pomalo podseća na njihovu Bondovsku „The world is not enough". U „Felt" je akcenat bačen na gitaru iza koje samo odjekuje Mensonin glas, dok „I Hate Love" ponovo provlači sint/elektro vajb. No, svakako pristojnije zvuči od prve pesme, očigledno pokušavaju da ožive rad sa prva dva albuma i da ga uklope u 2012. godinu. Slični trend zadržava „Battle in me", ali svakako mnogo kompleksnije i bogatije deluje, pa se može reći da možda i ima nade za njihovo eksperimentisanje sa novim talasom elektronske muzike, koja, mora se priznati, ima sve većeg udela u modernoj muzičkoj sceni. Možda je razlog ove promene snimanje u sunčanoj Kaliforniji, umesto u Vinskonsinu, kao na ranijim albumima. „Man on a wire" je već žestoka i dinamična pesma...tvrodokorni rok. Poslednja stanica je na opuštenoj „Beloved freak"... Hej, Garbage definitivno jesu naše „voljene nakaze".

Ostaje pitanje: šta reći za album? Vredi ga poslušati. Ako volite Garbage, ni pod razno ga nećete propustiti; verovatno će vas spucati i nostalgija, pa ćete provrteti i kompletnu diskografiju (ili probanu kompilaciju), a neki se možda i sete njihovog nastupa na Exitu. Eh, sada je teško reći da li album može primamiti i neke nove slušaoce...verovatno da, ali iz pogrešnih razloga (čitaj pesama). Na kraju, da citiram svog druga: „Garbage nikad i nisu bili albumski bend". Nema veće istine, „Not your kind of people" će svoju reputaciju steći kroz koncerte.