Uspon mračnog viteza

ponedeljak, 22 oktobar 2012 12:42

0 Comments

Dobar deo priča o ovom ostvarenju počinjao je i još zadugo počinjaće podsećanjem na masakr tokom pretpremijere, ali moguće je prikaz otpočeti i pominjanjem Slavoja Žižeka koji je za potrebe bečkog delimičnog imenjaka vašeg i našeg Pressinga sročio ideološko-značejsku vivisekciju najnovijeg proizvoda u okviru ove nezaustavljive franšize. Žižek u tekstu na stranicama narečenog lista Die Presse izražava zabrinutost da ovo ostvarenje ima potencijal da diskredituje pokret „Okupiraj Volstrit".

I u pravu je gospodin Žižek – Nolan na primeru ovog filma daje dosta povoda i za takva ideološka iščitavanja ove superherojske avanture. Ne greši Žižek ni kada primećuje da je u srži ove priče „arhetipska Dikensova (Dikens se u formni citata i javlja u samom filmu) predstava o dobrom kapitalisti koji finansira otvaranje sirotišta za razliku od lošeg pohlepnog kapitaliste koji to ne čini"; osim toga Wayneu/Batmanu dopada zadatak da Gotham City spase od ofanzive razurlane bande amnestiranih zločinaca i gnevne sirotinje. Bane, predvodnik ove neporecivo ideološki jasno i glasno intonirane revolucije jeste unakaženi predvodnik, kako će Žižek primetiti „brutalnih kreatura bez ikakvog poštovanja prema ljudskom životu".

Dakle, nema spora sa Žižekovim ocenama izrečenim u tom tekstu, baš kao što su i njegove strepnje prema širim društvenim konsekvencama koje nosi ovo ostvarenje nesumnjivo osnovane. Ipak, ne mora se uvek po žižekovski, jer Uspon mračnog viteza dosta dobro, filmski pismeno i konsekventno deluje i kada mu se pristupi sa tačke puristički shvaćenog filma, pa još iz potkategorije spektakla, odnosno ciljanog letnjeg blockbustera i nastavljača niza uspešnih i isplativih ostvarenja u Batman seriji.

Nolanov Uspon mračnog viteza je primer dostojanstvenog i ambicioznog pristupa filmu, delo koje odiše duhom gospodštine koja je prekopotrebna holivudskoj A ligi, a koju ova uglavnom više ni ne zaslužuje. Izlišno je vivisecirati film na planu pakovanja i zanatske izvedbe, budući da se radi o domaćinski izdašno budžetiranom filmu u čiju su izradu bili uklučeni sve sami teškaši i prvoligaši. Ukratko rečeno, Uspon mračnog viteza Christophera Nolana stoji kao rečit uzorak zdravog, promišljenog, pa samim tim i delotvornog pristupa blockbuster tematici, istovremeno predstavljajući dovoljno upadljiv napredak u odnosu na ponuđeno u prethodna dva Nolanova viđenja ove mitologije.

A ovaj film se na planu priče, motiva i dodatnih dramaturških rukavaca odlučno i strogo kreće unutar mitogije izatkane oko lika Brucea Waynea, odnosno Batmana, uz možda i pomalo nepotrebnu ogradu da Nolan istražuje mogućnosti ove postavke isključivo unutar koordinantnog sistema koji čine njegova dva prethodna filma. Stoga je priča ovog dela jednako usmerena i prema misterijama i nasleđenom teretu porodične prošlosti i prema intrigama oko upravljanja i vlašću nad mitskim Gotham Cityjem, uz garnirung novih junaka koji priči daju dodatni zamajac, ali i stvaraju diskretan i na vreme iskrčen prolaz prema nastavku/nastavcima koji nam neumitno slede u doglednoj budućnosti.

Na planu dramaturgije priče Uspon mračnog viteza poseže za zanimljivom inovacijom – Bruce Wayne/Batman je odsutan (što zbog zdravstvenih problema, što zbog utamničenja) iz osnovne narativne priče filma. To otvara prostor i za razigravanja bočnih likova, te ovaj film biva bogatiji za, recimo, sugestivnu upotrebu čistog fizikusa Toma Hardyja (u ulozi Banea) i izvanredno nijansiranu i tempiranu glumu Anne Hathaway u ulozi Catwoman. Ta postavka pomogla, je recimo, i samom Christianu Baleu koji ovde pokazuje da je kadar za glumu bez oslanjanja na manirizam i prenaglašenu teatralnost.

Sve pomenuto, skupa sa nekolicinom istinski majstorskih, upečatljivih i silovitih prizora, ovo ostvarenje dovodi do krajnje povoljnog utiska po viđenju mnogih, te se može reći da ovaj film ima moć da predstavlja sasvim upotrebljiv zajednički imenitelj za zaljubljenike u superherojski film (ukoliko Batmana i nominalno prihvatimo kao superheroja) i ovaj stripovsko-filmski serijal i one koji će u ovom ostvarenju pre svega videti film blockbusterske provinijencije u nešto šire sagledanom kontekstu. Istini za volju, pripadnici drugopomenute grupacije i dalje čežnjivo iščekuju povratak Christophera Nolana (zapravo, braće Nolan) na teritoriju filma dovoljno naliki neprevaziđenom Mementu. Ali o tome možemo i nekom drugom prilikom. Na darove poput tog, sumnje nema, vredi strpljivo čekati.