200 na sat u propast

Aleksandar Nikolić Coa
Nekad jednostavno ne smeš da ignorišeš znake! Sećam se da je moj drug Kole pre nekih godinu dana rekao: “Ovo ne može da izađe na dobro! Je l ste videli da su na Dnevniku vratili onu staru param-param-param-param-pampam špicu?“. I bio je u pravu. Nije izašlo na dobro. Rafovi su počeli da se prazne uporedo sa glavama omladine koja je počela da živi život od pre dve decenije. Još jednom je do izražaja došla prastara dijagnoza Srbije - amnezija. Stalno to zaboravljamo... jebi ga... takva nam bolest. Devedesete se vraćaju. I to ne šunjajući se na zadnji ulaz, već GRANDiozno na velika kitnjasta vrata ispred kojih je crveni tepih okupan svetlima reflektora. Ukoliko to niste primetili daću vam par hi(n)tova.

Nešto što najviše bode oči su Air Ljaksice čija cena vrtoglavo probija plafon, a kombinacija boja granicu epilepsije. Naravno, ono što neizbežno ide uz njih su zajeban stav, ružni cvikeri za sunce koji se nose i kada dotičnog nema na nebu, tarzanka, markirana šljašteća treša sa ranflom, i naravno, dance muzika. Vaskrsla je u 21. veku jača nego ikad. Uglavnom se hrani po diskotekama i velikim automobilima. Nije vampir pa joj obešene brojanice o retrovizor ne smetaju. Lavina recikliranih tuc-tuc ritmova i u transu podignute ruke zaraženih, kliknule su prekidač u glavama zaboravljenih asova iz tog vremena. Lightbolt! Nova ideja je rođenja - povratnički koncerti. Tako su, za relativno kratko vreme, neodizelaši imali prilike da vide svoje junake u novom izdanju sa starim sranjem. Dr Iggy, Tap 011, Moby Dick i još neki vratili su se po svoje. Zombi franšiza dobija novi nastavak: „Dance of the dead“.  A pošto to nije dovoljno, infiltrirali su se i u krvotok onih kojima je čak i Tito reko da su u pravu - studentarije. Pa tako razne ekonomijade, primatijade i ostale ijade vuku sa sobom ove „legende“ ne bi li zadovoljili (ne)ukus buduće srpske intelektualne elite koja će nam, kako je krenula, vratiti hipermegauber inflaciju, Step sokove, benzin u Sprite flašama i sve ono što ne volimo i ne sećamo ga se rado.

Međutim, nije baš sve izgubljeno. U najtežim vremenima bunt tera na najjače odgovore. Preživeli prvoborci iz tog vremena (Dža ili Bu, Ritam Nereda, Overdrive, Darkwood Dub, Obojeni Program, Atheist Rap, Block Out, KKN, Bjesovi...) još uvek drže stražu. K'o da su znali... Dodatno je ohrabruje i to da nisu sami. Čitava plejada omladine im čuva leđa. Consecration, E play, Marčelo, Iskaz, Guybrush Treepwood, Discord, Downstroy, Tiarah, Autopark, Eyesburn, Tibia i mnogi drugi svesni su opasnosti i drže instrumente na gotovs. Sa pisanom rečju stvari dosta lošije stoje. Jedan od poslednjih bedema odbrane upravo držite u rukama. Na svu sreću, u rat je uleteo i internet kao pogodno tle za gerilsko ratovanje. Kakvi god da su izgledi, jedno ne smemo zaboraviti. Nije gotovo dok debela žena ne otpeva kraj.

“Svi koji ne mogu zapamtiti iskustva prošlosti, osuđeni su da ih ponavljaju”, reče jednom Džordž Santajana. U nastavku sledi kratak rezime decenije namirisane zelenom Malicijom u vidu audio CD-a. Čisto da se obnovi gradivo i podstakne kreativnost . Uništite ga na najoriginalniji način koji vam padne na pamet. Eksplozije su ovog puta dobrodošle. Ali  ukoliko vam se nekim čudom svidi, zamolio bih vas da bacite ovaj Pressing u vatru da se očisti od zlih duhova i da nikad u životu više ne uzmete drugi jer će vas ošamariti.

1. Ivan Gavrilović - 200 na sat
2. Beat Street - Opsesija
3. Đogani Fantastiko - Idemo na Mars
4. Dee Monk - Samo želim da znam
5. Dobar Loš Zao - Žurka
6. Duck - Pedro
7. Twins - Plavi slon
8. B3 - Blokada
9. Moby Dick - Kralj kokaina
10. Dr Iggy - Oči boje duge